Ekomačak polumaraton

     Po ne bas lepom danu uz jak vetar održao se po 8. put Ekomačak polumaraton u zadivljalom delu Novog Sada pod nazivom Kamenjar uz obalu Dunava gde je i pomenuti vetar dolazio do izražaja.

  

     Kao sto je jedan moj prijatelj rekao "U zdravom telu zdrav je i crv" ,a pošto meni taj crv ne da bas mira odlučio sam da sa svojim klupskim kolegama dr.Borom i Pekijem odem po takvom vremenu na trku.

Nisam pomenuo da je ovo jedini polumaraton u zemlji koji ima "age hendicap" start,sto znaci da ko je stariji od 35 godina  ima vremensku prednost startovanja ranije u odnosu na seniore.Al ja ne ulazim u te pogodnosti pa i ne mogu baš puno da kažem o tome.
    Staza polumaratona je malo monotona jer se trče četiri kruga od po 5250m,ali Dunav i šuma koja se nalaze pored staze ubijaju tu monotoniju i sama trka postaje atraktivna.
     Iako sam delimično umoran,ali to sebi nikad ne priznajem i uvek idem do poslednjeg atoma snage,odlučio sam da polumaraton trčim oko 90min. ako može i ispod tog vremena.Trku smo krenuli zajedno,Peki i ja,dosta smo dobro išli,držali smo sve vreme ispod 4,30 po kilometru i prolaze na krugovima(5250m) imali oko 22,50-23,00 sto je na neki način taj rezultat koji sam i planirao.Držali smo se zajedno do nekog 14-15km posle kojeg sam počeo blago da padam,a Peki je nastavio u istom ritmu.Na kraju moje vreme 93,54 sto je dobro,a Pekijevo 92,38 čini mi se.
      Ali ono što čini dobru stvar ove trke je vreme posle trke koje se ispunjava odlicnim paprikašem od divljači i pivom,tako je bilo i ovog puta,al nismo preterivali kao što umemo.

Maraton

Malo ko zna da se u Evropi i pored redovnih prvenstava,odrzavaju  prvenstva i za zeleznicke radnike u raznim sportovima kao sto su(sto mene zanima)orjentiring,kros,maraton i ostali.

Posto sam 2004. bio clan zeleznicke reprezentacije i trcao kros na prvenstvu za zeleznicke radnike u Atrverpenu,ove godine je dosla na red Locarno,Svajcarska gde se ni manje ni vise trcao maraton.Naravno ponovo sam pozvan i naravno prihvatio iako nikad nisam trcao ranije tu disciplinu,ali na srecu o tome sam obavesten ranije tri meseca i kolko tolko imao malo vremena da se spremim.
Brzo i svesno sam poceo da treninge trasformisem u duze(vremenski),a sporije,sto se kasnije i ispostavilo dobrim.U pred maratonsko vreme nisam imao treninga ispod 100min. trcanja ne razmisljajuci o brzini trcanja,samo laganica i sto duze.Posto nisam hteo da mi maraton u Locarnu bude prvenac odlucio sam sebe da testiram na Novosadskom maratonu.
Trku sam krenuo lagano,kao da radim trening i imao prolaz na polu maratonu od oko 110min. i sve do 32-33km sam bukvalno trckarao bez ikakvog napora,ali od jednog trenutka poceo sam da se kocim u nogama i morao sam da pravim hodajuce pauze od po 20-25m.Ali sam u glavi bio samo sa jednim ciljem da se taj maraton mora zavrsiti.Ali kao sto u svakoj nesreci ima malo srece,organizator me je skrenuo u cilj ranije 1,5km i skratio mi  muke gde sam na kraju sa pretrcanih 40,5km imao vreme od 3.44,45  sto i nije lose.\

 Sad sa istrcanim jednim maratonom put u Svajcarsku je laksi,makar psihicki.
Maraton Locarno-Tenero,maratonaca oko 150,polumaratonaca oko 200.Nisam hteo nista da eksperimentisem,krenuo sam jos sporije nego u Novom Sadu i lagano imao prolaz na polumaratonu oko118min. nastavio sam istim tempom i za pravo cudo nisam dozivljavao nikakve krize,ali sam zadnja 2km istrcao na jedvite jade.Konacan rezultat 3.55,05,opet dobro,s tim sto sam drugi polumaraton trcao brze za 90 sek. nego prvi.
Posle svega ovog ostaje mi veliko iskustvo  i plan za buduce da makar jedan maraton istrcim godisnje.

Gde turci tu i mali mujo

Za pocetak postovanje svim posetiocima bloga,sa nadom da ce na njemu uzivati i dobijati informacije o mom sportskom zivotu,ako se to moze nazvati tako.
Naslov ovog teksta bih da pojasnim da ne bi doslo do zabune.Turci su u ovom slucaju dosadasnji srpski orjentirci i ostali trkaci koji imaju blogove,a ja sam taj mali mujo koji hoce gde i ostali.