Od Eko-šaran polumaratona nikako da se organizujem i napišem nešto na blogu, da imaju šta čitati moji verni pratioci :-)
Iz naslova vidite da sam naveo sve o čemu ću pisati, tako da krenemo od početka i memorijala Saše Palinkaš.
Na Ciganskom logoru sam prvi put trčao posle bezmalo, 20 godina, samo što se stara karta zvala Sviloš-Ugljara. Terena se iz pionirskih dana baš nešto i ne sećam, tako da sam očekivao zanimljivu trku, a i na karti nisam bio od prošlog memorijala, tako da mi je bilo bitno samo da pređem stazu.
Prvi dan karta 15-ica, na istoj razmeri nisam trčao sigurno 7-8 godina, avantura je bila zagarantovana. Sve se lepo kroz trku odslikavalo, varijante na dužinskim kontrolama su mi bile katastrofalne, kao i samo pronalaženje kontrola. U cilj sam utrčao kao poslednji, sa jedno 15 minuta grešaka. Al' ajd sad, šta je tu je, biće bolje sutra. Sutradan karta, 1:10000, na kojoj sam isto poprilično grešio, delom zbog samog sebe, a delom zbog pomerenih par rupa levo, desno, pa pored znanja potrebna mi je bila i sreća. Drugi dan mi je plasman bolji, sa nekih 7 minuta grešaka i osvojenim 10. mestom i ukupnim plasmanom 7. ili 8. mesto, već sam i zaboravio jer ovo pišem mesec dana kasnije.
Sledeći vikend sam ispunio krosom Srema, gde sam opet prvi od mojih kolega sa železnice i to po peti put. Vreme je bilo katastrofalno, kao i sama staza, vetar, kiša, blato. Stazu od 2 km istrčavam najlošije do sad, 8.20.
Sutradan je bio Novosadski polumaraton koji sam planirao da istrčim za 95 minuta, ali sam omanuo 2 minuta. Vetar od prethodnog dana preselio se i duvao i na dan polumaratona, tako da me je dobro opleo sa posledicama prehlade stomaka, koja se manifestovala i za vreme trke, pa sam tako reći, stisnute petlje u međunožju završio nekako trku i posle cilja otrčao u prvi klozet.
Posle manje od mesec dana nakon Novosadskog polumaratona, usledio je Beogradski maraton, tj. za mene polumaraton. Na istu trku nisam planirao da idem, ali sportski savez železnice mi je ponudio uplatu kotizacije, što ja nisam odbio.
Takođe kao i Novosadski polumaraton planirao sam da i ovaj istrčim za 95 minuta. Što sam i uradio, mada sam mogao i brže, jer sam trku završio dosta svež i bez osećaja umora. Beogradski polumaraton po meni nije uopšte lak, prva tri kilometra se trči uzbrdo, kao i poslednja tri, pa mi je stoga prolaz na prva dva kilometra 10 minuta, što je baš sporo, ali sam na kraju prvih pet kilometara izvukao na 22 minuta i taj tempo držao non-stop, pa na 10. km imam 44 min. na 15. km 66min. ali zato na 20. km 90 minuta jer ona pomenuta brda na kraju me očigledno dosta usporavaju.
Plan za dalje mi je da treniram koliko imam vremena i da se ne opuštam. Noćni polumaraton ću sigurno trčati, a pre njega možda i trku na 10.000 m u organizaciji Dudaš athletics.
Iz naslova vidite da sam naveo sve o čemu ću pisati, tako da krenemo od početka i memorijala Saše Palinkaš.
Na Ciganskom logoru sam prvi put trčao posle bezmalo, 20 godina, samo što se stara karta zvala Sviloš-Ugljara. Terena se iz pionirskih dana baš nešto i ne sećam, tako da sam očekivao zanimljivu trku, a i na karti nisam bio od prošlog memorijala, tako da mi je bilo bitno samo da pređem stazu.
Prvi dan karta 15-ica, na istoj razmeri nisam trčao sigurno 7-8 godina, avantura je bila zagarantovana. Sve se lepo kroz trku odslikavalo, varijante na dužinskim kontrolama su mi bile katastrofalne, kao i samo pronalaženje kontrola. U cilj sam utrčao kao poslednji, sa jedno 15 minuta grešaka. Al' ajd sad, šta je tu je, biće bolje sutra. Sutradan karta, 1:10000, na kojoj sam isto poprilično grešio, delom zbog samog sebe, a delom zbog pomerenih par rupa levo, desno, pa pored znanja potrebna mi je bila i sreća. Drugi dan mi je plasman bolji, sa nekih 7 minuta grešaka i osvojenim 10. mestom i ukupnim plasmanom 7. ili 8. mesto, već sam i zaboravio jer ovo pišem mesec dana kasnije.
Sledeći vikend sam ispunio krosom Srema, gde sam opet prvi od mojih kolega sa železnice i to po peti put. Vreme je bilo katastrofalno, kao i sama staza, vetar, kiša, blato. Stazu od 2 km istrčavam najlošije do sad, 8.20.
Sutradan je bio Novosadski polumaraton koji sam planirao da istrčim za 95 minuta, ali sam omanuo 2 minuta. Vetar od prethodnog dana preselio se i duvao i na dan polumaratona, tako da me je dobro opleo sa posledicama prehlade stomaka, koja se manifestovala i za vreme trke, pa sam tako reći, stisnute petlje u međunožju završio nekako trku i posle cilja otrčao u prvi klozet.
Posle manje od mesec dana nakon Novosadskog polumaratona, usledio je Beogradski maraton, tj. za mene polumaraton. Na istu trku nisam planirao da idem, ali sportski savez železnice mi je ponudio uplatu kotizacije, što ja nisam odbio.
Takođe kao i Novosadski polumaraton planirao sam da i ovaj istrčim za 95 minuta. Što sam i uradio, mada sam mogao i brže, jer sam trku završio dosta svež i bez osećaja umora. Beogradski polumaraton po meni nije uopšte lak, prva tri kilometra se trči uzbrdo, kao i poslednja tri, pa mi je stoga prolaz na prva dva kilometra 10 minuta, što je baš sporo, ali sam na kraju prvih pet kilometara izvukao na 22 minuta i taj tempo držao non-stop, pa na 10. km imam 44 min. na 15. km 66min. ali zato na 20. km 90 minuta jer ona pomenuta brda na kraju me očigledno dosta usporavaju.
kt. br. 2725
Ali ruku na srce, stvarno sam uživao, iako je kiša padala sve vreme sa manjim vetrom, bilo je super.Plan za dalje mi je da treniram koliko imam vremena i da se ne opuštam. Noćni polumaraton ću sigurno trčati, a pre njega možda i trku na 10.000 m u organizaciji Dudaš athletics.
