" Evo mene opet, evo mene opet,
bolji nego ikad, ne zaboravlja na nikad.
Gde je sad ekipa koja nikad nije znala,
gde je sad ekipa,zabava i šala."
Pošto me nije bilo neko vreme, reko' da iskoristim ove stihove Koje iz poznate Discipline Kičme za svoj povratak međ' blogere.
Vikend koji je iza mene iskoristio sam na najbolji način koji sam mogao.Dva dana treninga na karti, od kojih je prvi u mojoj režiji, a drugi u režiji našeg poglavice kluba Stražilovo dr Bore.
Prvi dan, iako malo umoran od noćne smene ustao sam oko 11h i već oko 12h bio u patikama sa crno-belom kartom Stražilovo-Vojkovica (ištampanu na laserskom štampaču).Stazu sam dan ranije osmislio, trudeći da se držim novog dela karte.Pošto Stražilovo vrlo dobro poznajem, onaj deo kontrola koje su bile u starom delu stavio sam na mesta gde odavno nisam bio,tako da uz to i crno-belu kartu imao sam ok trening pred sobom.
Start i cilj sam namestio da bude kod Šestanove šume,do koje sam imao oko 3km laganog trčanja kroz Karlovački atar i vinograde, ali bogme sa solidnim usponom,što mi je taman došlo da se zagrejem.I tako zagrejan k'o parnjača krenuo sam trening ne razmisljajući o brzini,ali sam se trudio da na brdu budem malo angažovan i da svako izvučem do kraja,pa makar posle toga hodao 5-10 metara.Na kraju stazu od 4800m sam pretrčao za 53 minute i istim putem lagano trčeći vratio se kući gde sam sakupio 114 minuta super treninga za taj dan.
Drugi dan je planirano okupljanje na planinarskom domu "Stražilovo" oko 11h, gde je pomenuti Sijuks napravio, što je kasnije ustanovljeno, odličan trening.
Kao i prvog dana odlučio sam, istim putem, da lagano otrčkaram do doma,ali ovog puta sa rancem gde sam poneo butonke i koju majicu.Posle 40-ak minuta došao sam do doma zagrejan kao dve parnjače i posle kratkog istezanja uzeo kartu i krenuo.U nekim trenucima sam bogami posustajao jer je kupina u nekim delovima bila više psihička prepreka,nego fizička,ali sam i ja verovatno malo sust'o od jučerašnjeg dana.
Tako da sam stazu od 4800m i usponom od oko 220m išao 65 minuta,malo sporo,ali uzimam u obzir da je bilo dosta gustiša u jednom delu.Pošto je umor uzeo svoje, plan trčanja kući je otpao, a i onako sa 104 minute bio sam zadovoljan tog dana.
Na kraju, mogu da kažem,pošto sam imao između dva posta dosta tako reći suvog treninga,takav trening nije ni polovina onoga što je potrebno u šumi sa kartom u šaci.
Нема коментара:
Постави коментар