run

run

понедељак, 13. јун 2011.

Sprint triatlon Pančevo

    Posle pređenog prvog triatlona pre tri godina i otkrivanja novog sporta, mogu slobodno reći da posle orjentiringa ovo mi je sekundarni vid trosenja energije, mada kakve su peripetije(sranja) u o-savezu i kakav je kvalitet(kvantitet) trka, ne bi me čudilo da mi sekundarni sport bude primarni i da kartu i busolu menjam za plivačku kapicu i volan bicikla.

  Pored prohladnog i oblačnog dana kraj Tamiša u Pančevu okupilo se 60-tak triatlonaca, što aždaja, što nas rekreativaca. Moram priznati da sam pred trku bio baš uzbuđen i da sam jedva čekao pisak startne trube. Naravno, u plivanju sam najslabiji, ni odlasci na bazen mesec dana pre triatlona nisu dali neki rezultat, samo su naštelovali rad ruku i nogu tokom plivanja i izdrzljivost u tih 750 meteri. Iz vode sam izašao u poslednjoj grupi, ali ne i poslednji, na satu je tada pisalo 16.50. Moram priznati da i pored plivanja radnja u tranziciji mi baš i ne ide, sva krv koja je u gornjem delu tela od plivanja, onemogućava pravilan rad nogu, pa na primer da bi nazuo čarape na onako mokre noge bogme se namučim i što je najgore košta me vremena. Sa prvom i drugom tranzicijom, plus vožnja bicikla utrošio sam 41.30 minuta, i poprilično sam crk'o, a treba još 5 kilometara kasati. Primetio sam da je moj bicikli jedini imao menjače "Tour de France" 1985. a i kilaža mu je zavidna, tako da sam po krugu sigurno gubio po pola minute na okretima. I na kraju trčanje, osećaj u nogama po silasku sa bicikla i prelazak u kasački ritam je neopisiv, totalno raštelovan trudiš se se da hvataš ritam. 5000m sam istrčao za 22.18 i na kraju kad se sve sabere išao sam 80.38, solidno vreme.

  Neki cilj za ubuduće, da pokušam vreme spustiti na 75 minuta, što mislim da je realno, ulaganje u noviji bicikl, popravljanje tehnike plivanja i brže obuvanje čarapa u tranziciji će me sigurno dovesti do toga.

Нема коментара:

Постави коментар