Srećom u redovima našeg kluba postoji autohtona krtica koja rovari po mađarskom orijentiring kalendaru svakonedeljno. Svesna da lokalne i manje trke izlaze kasnije tj. iznenada, pa se neka pojavi u blizini granice. To se odmah razglasi i u istom trenutku se planira put, ko bi, da li bi, kako bi. Krtica je dr Br.
Ovaj put pomenuti sisar je izabrao pravo mesto gde bi izbacio zemlju i u istu rupu uvukao Stefana, Davida i mene.
Kiša kao i svaki put bi padala za vreme puta u Mađarsku. Ovog puta imali smo sreće pa kada smo otvorili vrata automobila ona je stala, čak je i ugrejalo malo. Samo mesto trke je bilo predivno. Salaš u mađarakoj peščari i sve besprekorno pokošeno, okrečeno, zasađeno. Trka je bila lokalnog karaktera, ali je okupila orijentiraca kao na našem državnom prvenstvu. Prijavio sam se u najjaču kategoriju, ovog puta je to bila M21B gde me je čekala staza od 10700m. Greota tolikog puta, a da se trči nešto kratko. Nisam se pokajao.
Čim sam uzeo kartu očekivala me je dužina do prve KT, bez oklevanja odlučio sam da obiđem ogroman gustiš i da idem putem koliko se moglo. Na kartu se trebalo navići, jer je ista odštampana na kolor štampaču, pa boje gustiša i livada (zelena i žuta) nisu baš tako uočljive, pre svega njihova granica, ali pored navikavanja, stigao sam Davida koji me je zamolio da mu vežem učkur na helankama. Neverovatno šta sve čoveka može da zadesi na stazi. Šuma je bila super za trčanje, u nekim delovima teška, zbog vlage, palih grana, ali nekako sam se dogegao do cilja. Imao sam dve greške, jednu od 2 minuta na 13KT i sramotnih 5 na 16KT. Ova druga je čist pad koncetracije, na koju kod mene utiče pre svega gubljenje snage na momenat. Ostane se bez dovoljno efedrina i umesto levo ti okreneš kartu. Ali sve je to ona čar koja orijentiring čini sportom kakav jeste. U cilj utrčavam sa rezultatom od 85 minuta. Rezultati još nisu izašli dok ovo pišem, ali po ličnoj proceni sam zauzeo četvrto mesto. David je najuspešniji, treće mesto, ali po cenu Stefanove diskvalifikacije, jer je startovao među prvima i na svojoj 2KT bio prvi. Stanica nije bila uključena, on svojom overom ju je trebao uključiti, ali očigledno da mu se žurilo i u cilj utrčava bez 2KT. Uprkos molbi organizator nije hteo da izađe u susret, mada je Stefan imao prvo vreme.
Sama trka se brzo završila, start je počeo u 10h, a mi smo u kolima za povratak bili već u 13.30h.
Krenuli smo kući, kiša je opet počela, presrećni, pre svega što smo uhvatili pravih tri sata bez kiše i iskoristili na njabolji načanim. Mada neka pada, zemlja će biti mekša pa će krtici biti lakše da rovari, ipak autohtonost nije mala stvar.
Нема коментара:
Постави коментар