Babenius

   U okolini Sopota na terenima starih Rimskih rudnika koji su mnogo doprineli da predhodna trka bude zanimljiva, održao se Beograd Open. Dva dana odličnih trka, gde su prvi dan bodovi išli za Svetsku rang listu(WRE),a drugi dan za ligu Srbije.
  Prvog dana se trčala srednja distanca i to je bila šansa da se osvoje lepi bodovi za Svetsku listu. Bez ikakvog oklevanja jurnuo sam u trku maksimalno kocentrisan, kako sam sve više ulazio u trku tako sam i brže trčao.Doduše imao sam malih grešaka od po 20 sekundi na nekim kontrolama, ali ništa strašno, sve do 14. kontrole gde sam se spustio niže i izgubio 4 minuta. Toliko sam bio besan na sebe u tom trenutku da mi je svašta padalo na pamet, pa čak i da završim trku na toj 14. kontroli. Na kraju sam stazu istrčao za 46.40, a mogao sam da idem oko 40 minuta, ali ''mogao sam'', što nisam, jedino mi ostaje da ćutim i sledeći put da budem  pametniji.

   

    Drugi dan duga distanca-što nije značilo da će biti i teža od prvog dana.Mada sam krenuo jako rezervisano i zaostajao na svakoj kontroli oko 20 do 30 sekundi od prosečnog vremena, što se može videti na splitovima, ali i pored rezervisanosti, imao sam i grešku na 4. kontroli od nekih 7-8 minuta.Tako da sa osrednjim vremenom od 77.25 nisam baš nasmejanog lica napustio Rimski rudnik, ali sam optimista za ubuduće.

 
    Za organizaciju trke imam samo reči hvale, od karte, dobre konkurencije i smeštaja sa doručkom.
Nadam se za sledeću godinu da će biti još bolje, jer ovaj teren to zaslužuje.