Lipovača

 U zapadnom delu Srema, ali sa južne strane Fruške gore, nalazi se jedno mesto pod imenom Lipovača. Šidska ulica u kojoj je živeo velikan Sava Šumanović vodi prema ovom izletištu koje je ove godine bilo domaćin ,,Dunavskom kupu" koji se organizuje po 31. put, cifra za respekt.
 Put je bio dug, možda ne toliko, ali magla ga je odužila. Partinzanski put je krivudao, a Fruška gora se spremala da pokaže svoje najlepše jesenje lice, sremačka sela su se nizala, a suvozač Josip je imao da kaže po koju reč o svakom, a između njih, da se seti i naglas ispriča neku anegdotu o trkama koje pamti iz ovih delova Fruške gore. Ja sam ga nazvao u žargonu ,,edukativni GPS".
 Trka se približavala, kao i moja konačna odluka u kojoj kategoriji nastupati. Dilema je bila, da li ostati u mlađim veteranima (M35) ili se vratiti u elitnu kategoriju. Podrška koja je došla od strane kuma je prevagnula. Tako da sam lično svoje ime upisao u ,,vacant" prostor kategorije M21E.

Startovao sam u 14. minutu, šuma je bila, citiram kuma ,,vlaga vlage", nisam ni krenuo, čim sam maknuo prvu granu bio sam mokar k`o miš, teren je dosta trčljiv, čak sam u nekim trenucima iznenadio i samog sebe kako sam trčao, ali i pre početka, poznavajući ovaj teren, znao sam koje će kontrolne tačke praviti problem, te su i pravile. Teren je u nekim delovima potpuno ravan, gust i slabo vidljv, naprosto nema orijentira i vidljivih tačaka za koje bi se takmičar mogao ,,uhvatiti". Na takvim mestima držanje azimuta kao jedine varijante da bi se pronašla kontrola je jako teško, pogotovo u dužinama od 150 do 200 metara, a takvih je varijanti bilo u eliti 4-5, a moja uspešnost je bila jedna, a ostale su bile praćene dodatnim zaostatkom od oko 7 minuta grešaka. Mada ne marim, prijalo mi je, iskaljao sam se i setio svojih stihova pesme ,,Tragovi od butonki" gde kažem:

Hoću tragove u blatu da ostavljam u njima,

kao divlja svinja,

jer lepo mi je biti tu među njima.

Stih sve govori.