"Ende" 2011.

          Došlo je vreme da se podvuče crta na kraju godine i da se saberu svi usponi, sve nizbrdice, svi zaveslaji i verglanja, kilometri i minuti. U protekloj godini sam učestvovao na oko 20-ak trka, što u orjentiringu, što u uličnim trkama(polumaratonima) i triatlonima. Treba podsetiti da sam bio član trećeplasirane štafetne ekipe u državnom prvenstvu, što je solidan uspeh. Nažalost u orijentiringu iz godine u godinu sve je manji broj kvalitetnih trka, pa otud i činjenica da sam ove godine učestvovao više na trkama za koje nisu potrebni karta i busola. Ostaje mi samo da se nadam boljim danima u orijentiringu, a do tada ću povremeno butonke menjati za klasične patike za trčanje. Ove godine sam uradio 188 trninga, gde sam utrošio 210 sati i 117597 kalorija i pretrčao 2008 kilometara. Solidne cifre. Između ostalog hoću da kažem ono zbog čega i pišem ovaj post, Srećna Nova godina i Božićni praznici svim posetiocima bloga, puno zdravlja i zadovoljstva u 2012 godini.
 
                     Vidi link:  http://www.dancingsantacard.com/?santa=514560

9. Eko-mačak polumaraton

      Magluština koja je danima harala i držala temperaturu ispod nule nije mi baš ulivala volju za bilo kakvom trkom, ako još uzmem u obzir da sam taj dan morao da pomeram svoje i smene kolega da bi nekako iz noćne smene izašao i taj dan bio slobodan. Ali želja za lupanjem srca, znojenjem, crkavanjem i teturanjem u poslednjim kilometrima do cilja gde me čeka pleme indijanaca sa lulom mira su jača od bilo koje zimoće i
neispavanosti.
  Tako je i to jutro bilo. Dok sam pakovao torbu začula se kumova truba "Jazz"-a za kojom sam istrčao iz kuće.Krenuli smo da pokupimo ostale polumaratonce našeg kluba, Boru i Dragišu.
   Srećni zbog jutra koje je obećavalo lep dan, jer magle nije bilo na vidiku, krenuli smo ka tom zadivljalom delu Novog Sada zvanog "Kamenjar" gde je i planiran start trke. Malo sam se iznenadio kada sam video da na poleđini startnog broja postoji čip i da će trka biti elektronski ispraćena, ali kasnije se ispostavilo da nam je taj silni digitalizam odložio start za sat vremena posle koga se organizator okreće ka analogiji tj. papiru i plajvazu.

  Trku sam planirao da istrčim za nekih 95 minuta tako što ću raspodeliti snagu i u istom tempu završiti sve, dok je Dragišin i Pekijev plan bio malo sporiji tempo. Trčalo se četiri kruga od po 5250 metara. Moji prolazi po krugovima 22.31, 23.15, 24.11, 23.46, na poslednjem okretu me stiže kum koji je ostao bez društva i poslednja dva kilometra cepamo kao da smo sad počeli i u cilj utrčavamo u stopu sa planiranim vremenom od 95 minuta.
 A sad po protokolu, prvo u zoo vrt pored kaveza sa lavovima i jelenima, a onda kod srndaća, svinje i ostalih jestivih životinja i štagod se nađe u bašti.

  Iako sam rekao da je sezona završena, iskrsla je ova trka sa kojom definitivno zatvaram 2011. godinu. Sad mi ostaje lagan kas preko zime gde ću pokušati da postignem bolju formu.

Ovaj vikend Fruska Gora

     Slobodan vikend koji se baš potrefio kada je planirana brdska trka na Glavici (subota) i prvenstvo Vojvodine na srednjim distancama na Iriškom Vencu (nedelja) naterali su me onako iz nocne smene da bez oklevanja u subotu ujutro napunim torbu i krenem putem opalog lišća ka Glavici. Možda će malo čudno zvučati, ali ranije nikada nisam učestvovao na brdskoj trci sve do sada. Staza je bila 4700m sa 280m visinske razlike po krugu, a za istrčanu trku moralo se preći dva kruga. Trku sam krenuo totalno opušteno jer je i sama trka  bila rekreativnog karaktera, ali i lepa provera sebe u odnosu na druge. Prvi krug sam istrčao za 29 minuta, dok sam u drugom krugu vremenski pao za neke 3 minute u odnosu na prvi i sa vremenom od 62 minuta završio na 9-oj poziciji od ukupno 20-tak trkača.

  Sutradan, Iriški Venac i pokrajinsko prvenstvo u orijentiringu  u režiji našeg druga Frulje gde je pored fizike koja je juče dominirala traženo poznavanje kojeg predmeta više. Dužina staze je za pravo čudo bila ista kao i juče 4700m sa 280m visinske.

Trku sam dosta dobro počeo i u odnosu na jedinog ozbiljnog konkurenta kuma Šareza kontrole sam brže pronalazio sve do 11KT koja je bila postavljena više 70-80m, a ja sam je naravno tražio tamo gde je ucrtana u karti, posle bezuspešnog bauljanja u istom mi se pridružuje i kum, tako da  se prednost istopila, a zajedničkim snagama pronalazimo kontrolu i rutinski završavamo trku. Na kraju vreme od 55.22 me stavlja na 2. poziciju dva i po minuta iza prvoplasiranog kuma i 11 minuta ispred trećeplasiranog Madjara.

  Sezona je za ovu godinu završena, jedino ako ne iskrsne nešto, ali planiram mali odmor, pa ponovo u kas sve do proleća i prvih trka.

Dunavski polumaraton

    Dunavski polumaraton sa centrom dešavanja u banji Junaković kod Apatina odvukao me je prošlog vikenda u taj deo Bačke. U Apatinu sam prvi put, što ne znači da nisam koristio neke stvari koje se prave u Apatinu, a i polumaratonska staza je prolazila pored sad već pomenute fabrike, gde sam u tom momentu pomislio  ''Auuu, šta guša može da napravi''.
   Trka je stvarno organizovana prvoklasno, gde je svaki kilometar obeležen, osveženja je bilo na pretek, a i vreme posle trke je organizovano za medalju.
  Što se tiče mog trčanja, otišao sam sa planom da trku istrčim za oko 92-93 minuta, jer brže nisam mogao. Šest dana pre trke nisam trka napravio, a i temperatura sa jakom glavoboljom stigla je da me očeša, tako da na bolji rezultat nisam mogao ići.
  Trku sam počeo onako kako sam i planirao, prolazi na pet kilometara su 22.18, pa sledeći 22.00, pa 22.22 gde sam  tako držao do nekog 17-tog kilometra posle koga sam, već ono moje poznato, pao za nekih 30-40 sekundi po kilometru i zadnjih 5 kilometara prešao za 24.14 i onaj poslednji kilometar za sramotnih 5.19. Na kraju 96.14. Još uvek sam besan pri pomisli kako sam se vukao i kako su me sporiji od mene stizali u tom poslednjem kilometru.
  Potdrudiću se da se takve stvari ne ponove. A kuma ne smem zaboraviti i čestitati na odličnom rezultatu od 84.11. I da podsetim, sutra je našem poglavici Ćelavo Teme Seda Brada rodjendan, gde puni, ako se ne varam 63 leta i zime. Pa, Boro srećan ti rođendan.

Peščarsko putešestvije

  Prošlog vikenda u još jednoj Vojvođanskoj lepojki pored Fruške Gore, Deliblatskoj peščari uputio sam se posle dužeg vremena na o-trku. To, posle dužeg vremena ostavilo je traga, što se vidi i po rezultatu. Ali svaki odlazak u peščaru oberučke prihvatam, valjda onaj stari osećaj iz Kiškunhalasa, Pirta, Boroke i Kunferherta ostavio je traga na duže vreme, pa ne marim koja je peščara u pitanju samo da se trči.

  U trku sam ušao skroz dekoncentrisan, a tu dekocentraciju još više je podigla prva raskrsnica na koju sam naišao, jer mi je bila skroz nejasna i umesto desno ja odem levo i od tog trenutka kreću greške u dužem trajanju, takve odavno nisam imao. Dovoljno je da kažem da sam prvu kontrolu tražio 5 minuta više, a drugu 8 minuta više, posle koje sam se prepustio laganom trčanju kroz peščaru i uživanju u istoj. U nekim trenucima sam se toliko isključivao iz trke da sam pomišljao - kako nemam neki fotoaparat da uslikam ove predele, takvo razmišljanje je verovatno dovelo do toga da onih prvih 13 minuta grešaka ne budu i jedini, nego da se na kraju povećaju na oko 25 minuta, što je na kraju dalo rezultat od ravno 90 minuta provedenih na stazi. U tih 25 minuta ulazi i onih 5, što sam 15 KT tražio bezuspešno na mestu gde je nema, pa odlazak na 16 KT, da bih po overi 16 KT saznao od drugih da 15 KT ima samo na drugom mestu, pa onda ajmo Jovo na novo. Zato u naslov ovog posta ulazi i ono  "Putešestvije". Ali nije sve tako crno-belo, što se tiče terena, on je fantastičan kao i mesto Čardak u kom sam prvi put bio. Sa takvim terenom i izletištem ove trke zaslužuju mnogo više jer imaju šta da ponude o-trkačima.

Bukovacki maraton

   Manje poznatiji od Fruškogorskog,ali podjednako zanimljiv, Bukovački maraton održao se ovog vikenda u istočnom delu naše lepojke Fruške Gore, gde je privukao mene, mog kuma,doktora i Čavu. Odluka je odavno pala da se ide na srednji maraton od 35 kilometara sa oko 800 do 900 metara uspona.
  Kada je Bukovački popa završio govor na improvizovanoj bini, čula se pištaljka i jurnuli smo u nove rute. Krenuli smo zajedno kum i ja, možda malo jače za mene, što se kasnije ispostavilo tačno, gde sam posle Velike Remete(22km) ubacio u sporohodnu, a kuma poslao da vija prvoplasiranog koji nam je bežao 6-7 minuta. Po izlasku na Partizanski put uhvatio sam ponovo kas i lagano se dokopao svog dela Fruške Gore, Brankovog grebena, preko kog sam jurnuo ka poslednjoj kontroli i u Stražilovačku dolinu.I sad mi je ostao poslednji uspon koji na treningu cepam kad 'ocu, ali ovog puta sam morao ići nogu pred nogu jer sam, tako reći baldisao. Kad sam izašao na Bukovačke ledine i video Bukovačku crkvu, laknulo mi je, steturao sam se nizbrdo i u cilj ušao kao trećeplasirani iza kuma Šarića, koga je delilo 4-5 minuta od prvog mesta. Maraton sam prešao za 3 sata 44 minuta, što je odstupanje za nekih 15 minuta od planiranih 3.30, ali u svakom slučaju odlično iskustvo i još jedna trka koja je upisana u kalendar za ubuduće.

Samanjac

     Kako se datum štafetnog prvenstva približavao tako se i pritisak u meni povećavao, s obzirom na to da sam prošle godine početničkom greškom tako reći usr'o trud i rad mojih klupskih kolega i upropastio vicešampionsku titulu.
    Plan redosleda štafete nismo menjali poslednjih pet godina, tako da je i sad ostao isti, Peki, ja, pa Dragiša.
U trku sam ušao maksimalno koncentrisan, gde sam na svaki deseti korak proveravao sever, a brojeve kontrola pamtio po tri unapred i još jednom bih proverio pre nego što bi čip stavio u stanicu. Zbog svega toga  možda sam bio i malčice sporiji, ali sam trku završio prosečnim rezultatom, vremenom 45.42 sa oko 4-5 minuta grešaka.

    Na kraju smo ustanovili da smo sva trojica imali prosečno vreme, što nam je i donelo treće mesto, mali žal ostaje za izgubljenom drugom pozicijom jer nam je izmakla za nekih 20-ak sekundi zaostatka, al' ne marimo.

     Hoću da se izvinim u ime cele štafete Stražilovo organizatoru zbog nemogućnosti da ostanemo na proglašenju,  ali treba da znaju da su napravili odličnu trku, možda i najbolju na kojoj sam bio ove godine.
    Za ubuduće, imam plan da pretrčim Bukovački maraton od 35 kilometara i ujedno da mi to bude neki početak rada na dužini pred Novosadski maraton.

Durmitore svih planina direktore

    Po jedva izboksovanom godišnjem odmoru u željenom terminu, plan je bio, kao i kod svake porodice odlazak na more, što sam i učinio. Destinacija je bila proverena, Tasos. Pun putne groznice uputio sam se ka tom zelenom ostrvu ni pomišljajući da će jedan ujed komarca promeniti sve. Infekcija koju je pomenuti insekt izazvao na koži moga sina, hvala Bogu ništa strašno, primorali su me da se vrnem kući posle samo četiri dana, jer smo od grčkog doktora dobili strogu zabranu kupanja, sunčanja i boravka u pesku.
   Vremena je bilo jer godišnji nisam tako reći ni načeo, a i para je ostalo, što je bitnije od onog prvog. Tako da je jedina solucija ostala, sve to potrošiti na nekoj planini. Bez oklevanja i pauzom od jednog dana posle povratka s mora uputio sam se onako uže familijarno na Durmitor, gde bi posle tri dana proširio tu familiju dolaskom sestre i naravno kuma Šarića.
  Durmitor mi je već dosta poznat od ranije, što od trka, što od planinarenja, tako da je jedna od prvih stvari koje sam spakovao bila karta Durmitor-Crno jezero u režiji Mileta Stevanovića i sada već zaboravljenog Slavka Asaka.
 Dok mi pojačanje nije došlo u prva tri dana sam uradio dva suva treninga i jedan na karti i mogu slobodno reći da je karta u vrlo dobrom stanji, jako zanimljiv teren, jednostavno milina trčati. Šteta što Crnogorci ne mare za orijentiring.
 Po dolasku kuma i vreme se prolepšalo, pa smo odlučili da naredna dva dana iskoristimo za planinarenje,  onako u brzom hodu. Najbliži vrh od smeštaja je bio Savin kuk tako da je on prvi i pao. Na Savin kuk vodi jedna staza i istom se vraća ili malo čupavijom nemarkiranom stazom sa druge strane, koju smo isprobali i sa malo skoka adrenalina sišli s kuka i zadnjih 3 kilometra istrčali. Tog dana smo prešli oko 16 kilometara sa preko 1000m uspona.

  Drugi dan plan je bio malo suroviji. Odlaskom kolima na Sedlo i odatle peške na Zeleni vir, preko Trojnog prevoja, i odustajanje od Bobotovog kuka, jer su ga taj dan Česi i Poljaci okupirali, trasa se menja prema Samaru, planinarskom domu na Škrčkom jezeru, Prutašu, prolazak kroz Ždrjelo i nazad na asfalt, kojim  ima oko 3-3,5 kilometra do kola, što smo jednoglasno odlučili da pretrčimo. Taj dan smo pregurali oko 20 kilometra sa oko 1000m uspona i pošteno se umorili.

  Ja sad iza sebe imam 5 dana žestokog napora, ali sam hteo maksimalno da iskoristim visinu na kojoj sam se nalazio i ostala tri dana usmerim ka trčanju, što sam i uradio. Zadnjih dana nije bilo treninga ispod 90 minuta od toga jedan na karti, jednostavno bih ustao nešto stavio u kljun i u kasu sa kumom jurcao po visoravni.

     Na kraju sa 8 aktivnih dana i pređenih oko 120 km sa preko 2500m uspona, što trčanja, što planinarenja, kući s Durmitora vraćam se punog srca i još punijih pluća, ne mareći za propuštenim solenjem patke.

22. Petrovdanska trka

      Za Petrovdan znam, a za Petrovdansku trku sam čuo, ali nisam i učestvovao, sve do juče gde sam sa svojim klupskim kompanjonima(Bora, Čava i kum Šarić) krenuo putem za Palanku, ali Bačku, gde se svake godine 12. jula na  Svetog Petra održava atletska trka između pomenute Bačke Palanke i male Bačke varoši Gajdobre kojoj je pomenuti svetac seoska slava.
      Karakteristika same trke je da se trči od pravoslavne crkve iz jednog mesta do pravoslavne crkve drugog mesta, dužina staze od 14 km i nije nešto straobalna, što kaže moj kum, u tom kilometru taman crkavaš na polumaratonu, a ovde ćeš ući u cilj.
      Što se tiče same trke dosta sam se dobro držao 6-7 kilometara, ali julsko sunce je uzimalo svoj danak i tempo je sve više slabio, bez mogućnosti da se ubrza. Ali i ostvareno vreme od 58.05 je solidno, jer  znao sam šta me čeka, a plan je bio istrčati ispod sat vremena.
      Mogu da kažem da veće ovacije prilikom utrčavanja u cilj nisam imao, svi takmičari su bili maksimalno podržavani od strane publike, a u Gajdobri su nas dočekali kao da smo i sami Sveti Petri. Čorbast gulaš, prasetina, pivo koliko ti burag prima, salata, kao na svadbi, raspoloženje je dotaklo vrhunac u pravom momentu kada nam je za sto prišao jedan od organizatora i upitao ''jesmo li mi ekipa Stražilovo'', mi smo svi ogovorili potvrdno, a on je nastavio nešto da piskara i promrmljao ''drugi ste u ekipnoj konkurenciji'', kao grom iz vedra neba, ne sećam se kada smo se tako obradovali zajedno u istom trenutku.

      Naravno, večeru smo napustili poslednji, uz šegu i smeh, seli smo u Jazz i pustili bluz na putu za Karlovce.

Under the bridge (NS sprint triatlon)

   Kao i prošlog vikenda u Pančevu, samo ovog puta u Novom Sadu, održao se sprint triatlon. Svo dešavanje trke odigralo se na poznatom kupalištu Štrand koje je baš taj vikend slavio vek postojanja.
   Tranzicija kao i ostale aktivnosti u vezi sa trkom bile su smeštene ispod mosta ''Slobode'' pa otud i naslov ovog posta.
   Hladno jutro koje se razvuklo sve do podneva kada je i planiran start trke, uvuklo mi je hladnoću pod kožu koja me je terala da što pre uđem u vodu koja je u tom trenutku bila toplija od vazduha.
   Prvi deo trke se dešavao u Dunavcu, gde se plivalo dva kruga, koja sam savladao za 14.17.
   Posle plivanja u tranziciji stare boljke Ovoga puta nisam pripremio kacigu kako treba, pa sam izgubio minut vremena podešavajući je.
   Na biciklu sam verglao maksimalno, koliko se moglo u tom trenutku. Moram priznati da u ovoj disciplini najviše i crknem. Bicikl se terao 8 krugova od kojih sam 2 kruga išao u grupi , gde sam u nekim trenucima  dostizao ''speed'' do 42-43km/h. Vožnju bicikla sa obe tranzicije sam prešao za 42.33.

  A sad trčanje u koje sam ušao dosta raštelovan, ali sam brzo došao sebi i istrčao tih 5000m za 21.37,što mislim da je osrednje vreme. Tako kada se sabere sve, ostvareno vreme je 78.28.
  Za prvi deo sezone to je to, plan za ubuduće tj. drugi deo sezone je - još tri triatlona u Sivcu i Novom Sadu od kojih je jedan olimpijski, štafetno prvenstvo u orijentiringu na Samanjcu i po koja ulična trka, ako uleti. 

Sprint triatlon Pančevo

    Posle pređenog prvog triatlona pre tri godina i otkrivanja novog sporta, mogu slobodno reći da posle orjentiringa ovo mi je sekundarni vid trosenja energije, mada kakve su peripetije(sranja) u o-savezu i kakav je kvalitet(kvantitet) trka, ne bi me čudilo da mi sekundarni sport bude primarni i da kartu i busolu menjam za plivačku kapicu i volan bicikla.

  Pored prohladnog i oblačnog dana kraj Tamiša u Pančevu okupilo se 60-tak triatlonaca, što aždaja, što nas rekreativaca. Moram priznati da sam pred trku bio baš uzbuđen i da sam jedva čekao pisak startne trube. Naravno, u plivanju sam najslabiji, ni odlasci na bazen mesec dana pre triatlona nisu dali neki rezultat, samo su naštelovali rad ruku i nogu tokom plivanja i izdrzljivost u tih 750 meteri. Iz vode sam izašao u poslednjoj grupi, ali ne i poslednji, na satu je tada pisalo 16.50. Moram priznati da i pored plivanja radnja u tranziciji mi baš i ne ide, sva krv koja je u gornjem delu tela od plivanja, onemogućava pravilan rad nogu, pa na primer da bi nazuo čarape na onako mokre noge bogme se namučim i što je najgore košta me vremena. Sa prvom i drugom tranzicijom, plus vožnja bicikla utrošio sam 41.30 minuta, i poprilično sam crk'o, a treba još 5 kilometara kasati. Primetio sam da je moj bicikli jedini imao menjače "Tour de France" 1985. a i kilaža mu je zavidna, tako da sam po krugu sigurno gubio po pola minute na okretima. I na kraju trčanje, osećaj u nogama po silasku sa bicikla i prelazak u kasački ritam je neopisiv, totalno raštelovan trudiš se se da hvataš ritam. 5000m sam istrčao za 22.18 i na kraju kad se sve sabere išao sam 80.38, solidno vreme.

  Neki cilj za ubuduće, da pokušam vreme spustiti na 75 minuta, što mislim da je realno, ulaganje u noviji bicikl, popravljanje tehnike plivanja i brže obuvanje čarapa u tranziciji će me sigurno dovesti do toga.

Somborski polumaraton

   Pored toga što mogu da se pohvale da im žene piju vina, Somborci imaju i najstariju uličnu trku u Srbiji na koju sam se uputio sa svojim kumom.

   U početku nisam ni slutio da će se trka pretvoriti u pravo mučenje. Kiša koja je padala dan ranije i sunce koje je pripeklo tog dana napravilo je takvu sparinu da su trkači padali k'o muve. Na sreću, mene to nije zadesilo, ali  rezultat koji sam postigao, nije za pohvalu od 111 minuta. Prolazi na 5 km, 20.56 , 22.55, 35.30 , 26.45. Do 12 km sam se i držao nekako, al' odavno nisam imao takav prekid filma, gde sam bukvalno morao da stanem i pešacim jedno 1000m. Posle toga mi je bilo svejedno, uhvatio sam kas i lagano završio trku.
    Na ovoj trci sam prvi put učestvovao i za organizatora imam samo reči hvale, jedina zamerka je to što nisu imali 'ladan Lav, nego Jelen i to mlak, ali kad je džabe i sirće je slatko. 

Memorijal

     Trodnevno takmičenje koje se tradicionalno održava na Rajcu i negovoj okolini, ovog puta me je videlo samo prvi dan trke, što zbog posla i praznika koji su predhodili.WRE trka se dešavala prvog dana, zbog koje sam i otišao da bi probao da uzmem preko 600 podova i bio korak bliži tom slovu R.

    U trku sam ušao totalno opušten, jer u poslednje dve nedelje i nisam nešto trenirao, pa i nisam imao razloga da budem nešto naoštren. Što se tiče snage trčao sam konstantno, bilo ravno, uzbrdo, nizbrdo i glava me je služila solidno sa manje prihvatljivih grešaka, gde sam na početku "leptira" imao vreme među prvih deset. Ali posle toga, bum,bum na 15. kntroli gde sam se spustio dosta kasnije i promasio veliki kamen gde je bila kontrola za, blago rečeno 200m, od tog trenutka kreću sremačke psovke i samokritike, onako u trku, da počastim sebe.Na kraju utrčavam u cilj više zajapuren od besa nego od trčanja sa zadovoljavajućim rezultatom 61.13.
  Na kraju smo popili po dva piva i omastili usta pečenom svinjskom glavom. 

Makabi kup

   Hoće li ova moja agonija, solidne snage i glupe glave proći? Osećam se kao u filmu "Dan Mrmota". Čak i na ovako prostom terenu sebi sam dozvolio greške od 6-7 minuta, što je nedopustivo i istrčao trku od 9,2 km za 63.57. Ne želim više da pričam, nadam se boljim trkama. U planu mi je WRE trka 30.Aprila i posle toga prelazim na ulične trke, i triatlone, sve do jeseni gde se vraćam orijentiringu, ako na leto ne skoknem na  Hungaria kup.

  U Picasa albumu ima slike by dr Bora.

Kros Srema pred Stražilovski kup

   Pošto sam u subotu bio oslobođen organizacije Stražilovskog kupa, uputio sam se kod naših domorodaca, al' s one strane Fruške gore gde se održavao kros Srema. Koliko sam mogao da primetim na krosu su se skupili naši najjači atletičari, ali se ja nisam gurao međ' njih nego sam trčao u kategoriji rekreativci, veterani i aktivni železničari. Dužina staze nije bila  ubitačna, tako da sam raspalio od trenutka pucnja i stazu od 2 km pretrčao za 7.45 i u cilj ušao kao treći,a kao željos, naravno prvi.Plan mi je bio da istrčim za oko 7.15, ali organizator je zabiberio stazu sa malo brda i oranja, tako da sam izvukao maksimum.Sad kros Srema ostaje u senci pred Stražilovski kup, gde smo trku napravili bukvalno u pet dana na terenu koji je po mom mišljenju jedan od najboljih, a to je "Manastir Beočin".Pošto je ovaj put, staze osmislio Dragiša i u to nisam ulazio, samo sam odgovorio pozitivno po pregledu karte, predpostavljam da je vodio računa o tome da se posle trke ne čuje reč planinarenje. Ali po zadovljstvu trkača koje se osećalo oko ciljnog mesta, shvatio sam da smo i ovog puta uspeli i potvrdili sebi i drugima da nam je organizacija trke već postala kao "dobar dan". Hvala svima koji su bili na Stražilovskom kupu.

  Blažo Maksimović

pobednik Stražilovskog kupa 2011

  Izvini Rambo, nisam te prepoznao. 

Babenius

   U okolini Sopota na terenima starih Rimskih rudnika koji su mnogo doprineli da predhodna trka bude zanimljiva, održao se Beograd Open. Dva dana odličnih trka, gde su prvi dan bodovi išli za Svetsku rang listu(WRE),a drugi dan za ligu Srbije.
  Prvog dana se trčala srednja distanca i to je bila šansa da se osvoje lepi bodovi za Svetsku listu. Bez ikakvog oklevanja jurnuo sam u trku maksimalno kocentrisan, kako sam sve više ulazio u trku tako sam i brže trčao.Doduše imao sam malih grešaka od po 20 sekundi na nekim kontrolama, ali ništa strašno, sve do 14. kontrole gde sam se spustio niže i izgubio 4 minuta. Toliko sam bio besan na sebe u tom trenutku da mi je svašta padalo na pamet, pa čak i da završim trku na toj 14. kontroli. Na kraju sam stazu istrčao za 46.40, a mogao sam da idem oko 40 minuta, ali ''mogao sam'', što nisam, jedino mi ostaje da ćutim i sledeći put da budem  pametniji.

   

    Drugi dan duga distanca-što nije značilo da će biti i teža od prvog dana.Mada sam krenuo jako rezervisano i zaostajao na svakoj kontroli oko 20 do 30 sekundi od prosečnog vremena, što se može videti na splitovima, ali i pored rezervisanosti, imao sam i grešku na 4. kontroli od nekih 7-8 minuta.Tako da sa osrednjim vremenom od 77.25 nisam baš nasmejanog lica napustio Rimski rudnik, ali sam optimista za ubuduće.

 
    Za organizaciju trke imam samo reči hvale, od karte, dobre konkurencije i smeštaja sa doručkom.
Nadam se za sledeću godinu da će biti još bolje, jer ovaj teren to zaslužuje.

Kad su Sremci skrenuli u Srem

 
       Dva dana Dunavskog kupa na Varadinskoj tvrđavi i Kišelezu opravdali su sva očekivanja.
 Prvi dan, opet ponavljam, na uvek zanimljivoj tvrđavi, pukovnik Bukvić je osmislio odličnu stazu i još jednom dokazao da na pomenutoj karti ima bezbroj kombinacija i da uvek može da bude zanimljivo.

 Što se mene tiče, trčao sam vrlo dobro, sa 2 minuta nepotrebnih grešaka, ostvario sam vreme od 27,32 i zauzeo fino 4. mesto.

 

 
     Drugi dan, Kišelez i jedno od najboljih mesta za posle trke, vidik puca, sunce takođe, a divljači samo u kotliću.
   Staza, odlična, grešaka sam imao na 3,4,6. i 9. kontroli sa ukupno oko 4 do 5 minuta zaostatka od svog stvarnog vremena. Stazu sam pretrčao za 43,22 i zauzeo 7. mesto, solidno, biće bolje, ima trka.
  U Picasa albumu ima slika sa trke, pozdrav do Beograd opena.

Paragovo u magli

   U nedelju smo se okupili kod hangara (kojeg nema, ali je bio tu nekad) na Paragovu oko podne, sa jednim ciljem, da uradimo kvalitetan trening, koji je Bora osmislio.

   Prohladno vreme i magla koja je bila sve gušća što se više ulazilo u šumu, nisu nam baš dali puno optimizma i volje za trčanje. A i pored toga staza nije bila nimalo naivna od 6300m sa oko 380m visinske razlike i još ta magla, zbog koje sam se u nekim trenucima osećao kao magare, jer sam imao dečačke greške tipa - nedržanje oseverene karte, posledica toga - biranje pogrešnog pravca i slično. Ali zato postoji trening i izreka da se na greškama uči.
  Snage sam imao dovoljno, što ne pokazuje vreme od 90 minuta koliko mi je trebalo da savladam maglu, blato i svoje greške, ali sam prezadovoljan i iznenadjen koncepcijom staze dr Bore.

Stražilovo,majko!

   " Evo mene opet, evo mene opet, 

bolji nego ikad, ne zaboravlja na nikad.

Gde je sad ekipa koja nikad nije znala, 

gde je sad ekipa,zabava i šala."

    Pošto me nije bilo neko vreme, reko' da iskoristim ove stihove Koje iz  poznate Discipline Kičme za svoj povratak međ' blogere.

   Vikend koji je iza mene iskoristio sam na najbolji način koji sam mogao.Dva dana treninga na karti, od kojih je prvi u mojoj režiji, a drugi u režiji našeg poglavice kluba Stražilovo dr Bore.

   Prvi dan, iako malo umoran od noćne smene ustao sam oko 11h i  već oko 12h bio u patikama sa crno-belom kartom Stražilovo-Vojkovica (ištampanu na laserskom štampaču).Stazu sam dan ranije osmislio, trudeći da se držim novog dela karte.Pošto Stražilovo vrlo dobro poznajem, onaj deo kontrola koje su bile u starom delu stavio sam na mesta gde odavno nisam bio,tako da uz to i crno-belu kartu imao sam ok trening pred sobom.

    Start i cilj sam namestio da bude kod Šestanove šume,do koje sam imao oko 3km laganog trčanja kroz Karlovački atar i vinograde, ali bogme sa solidnim usponom,što mi je taman došlo da se zagrejem.I tako zagrejan k'o parnjača krenuo sam trening ne razmisljajući o brzini,ali sam se trudio da na brdu budem malo angažovan i da svako izvučem do kraja,pa makar posle toga hodao 5-10 metara.Na kraju stazu od 4800m sam pretrčao za 53 minute i istim putem lagano trčeći vratio se kući gde sam sakupio 114 minuta super treninga za taj dan.

  Drugi dan je planirano okupljanje na planinarskom domu "Stražilovo"  oko 11h, gde je pomenuti Sijuks napravio, što je kasnije ustanovljeno, odličan trening.

   Kao i prvog dana odlučio sam, istim putem, da lagano otrčkaram do doma,ali ovog puta sa rancem gde sam poneo butonke i koju majicu.Posle 40-ak minuta došao sam do doma zagrejan kao dve parnjače i posle kratkog istezanja uzeo kartu i krenuo.U nekim trenucima sam bogami posustajao jer je kupina u nekim delovima bila više psihička prepreka,nego fizička,ali sam i ja verovatno malo sust'o od jučerašnjeg dana.

   Tako da sam stazu od 4800m i usponom od oko 220m išao 65 minuta,malo sporo,ali uzimam u obzir da je bilo dosta gustiša u jednom delu.Pošto je umor uzeo svoje, plan trčanja kući je otpao, a i onako sa 104 minute bio sam zadovoljan  tog dana.

   Na kraju, mogu da kažem,pošto sam imao između dva posta dosta tako reći suvog treninga,takav trening nije ni polovina onoga što je potrebno u šumi sa kartom u šaci. 

    

Novogodišnja trka

       Novogodišnja trka iliti dobra volja našeg druga Frulje koji je organizovao malu trku na treći dan Božića na uvek zanimljivoj Varadinskoj tvrđavi po izuzetno toplom danu za ovo doba godine.

       Pošto je trka lokalnog karaktera, odlučio sam da pre trke izdžogiram 40-ak minuta da bih na kraju imao trening od nekih 90 minuta.
     Već dovoljno zajapuren od džogiranja uzeo sam kartu i krenuo svom snagom u trku.Trudio sam se da kroz celu trku cepam do poslednjeg atoma, što se na kraju i videlo na proseku pulsa od 181.
     U toku trke imao sam dve glupe varijante i jedno stajanje kod 10. kontrole od minut, možda i više, gde sam kao bez očiju bio na tri metra od nje, al gustiš u kom je stajala dobro je sakrio prizmu.Na kraju se ispostavilo da sa greškama od oko 2 minuta, stazu od 4200m,a pretrčanih 6350m sam završio za 35.58 i zauzeo 2. mesto iza Maćuskog koji je bio brži minut i po.
    Posle trke sam dobro rastrčao i ispred Izviđačkog doma zaustavio štopericu na 85 minuta i pretrčanih 14.5 km.Realizacija plana je uspela i dan sam ispunio kvalitetno, sto se za veče ne moze reći.