run

run

понедељак, 09. октобар 2017.

MTBO Košutnjak 2017

  Poziv od Živote Tasića - Tase prihvatio sam oberučke i pojavio se 8. oktobra sa sinom Davidom u podne na igralištu Pionirskog grada gde je za 13 časova bio zakazan prvi start, prve MTBO trke - treninga u Srbiji. Prva kurbla bicikla je zaverglana u pravcu kontrolne tačke na ovom prostoru. Ljubav prema mauntin bajku me drži, možda deceniju manje od trčanja, što bi se brojkama reklo negde oko 15 godina, pa tako umesto treninga u vidu trčanja neretko se desi da uzjašim bicikl i provozam se rebrastom Fruškom gorom 30-ak kilometara uživajući podjednako kao i u trčanju. Razlog što to ne radim češće je vreme. Kako nas moderno doba steže, vremena je sve manje. Ali za prošli vikend vremena se moralo naći.
 Kada sam potvrdio dolazak, Tasa je bio oduševljen, ali vrhunac je usledio samim našim dolaskom, pogotovo Davidovim, jer u suštini on je tog dana bio najmlađi takmičar, da ne kažem degustator orijentacije na dva točka. 














 David je krenuo pre mene. Sustižem ga između prve i druge kontrolne tačke, kod Hajdučke česme. Gura bicikl, uzbrdica je pred njim. Obilazim ga i pitam: Jel možeš? Odgovara potvrdno. Uzbrdica prestaje, okrećem se i vidim da je zajahao bicikl i nastavio, tu ga i poslednji put vidim u toku trke.
Lični utisak u vezi trke je čudan. Orijentacija je drugačija, tj. kretanje kroz šumu. Više se mora voditi računa kuda se ide/vozi, jel sa bicikla je lakše pasti nego sa sopstvenih nogu, a posledica toga je manje gledanje u kartu što zahteva veću koncetraciju i memoriju kretanja. Sve ima svoje čari.
Stazu od 3300m/130m završavam za 28 minuta, po sabiranju utisaka u sebi, okrećem volan i vraćam se u šumu da vidim kako Davidu ide. Nalazim ga između 6 i 7 kontrolne tačke. Prve njegove reči: ,,Tata ne osećam više noge, joj." Ali i dalje je na biciklu i vergla. Pitam ga, da li je sve uredu? Dobijam potvrdan odgovor kao i prošli put. Ostavljam ga da završi trku samostalno. On istu stazu prolazi za 52 minuta. Čestitam mu. Drago mi je što smo obojica učestvovali u ovoj trci. Ispisali smo dva reda u knjigu bogate istorije orijentiring kluba Stražilovo, a i u mauntin bajk orijentiring knjigu smo upisali prvi red na prvoj, praznoj strani.
Cela ova priča me je pogurala u neki mali motiv, ali  sasvim dovoljan da bicikl kao i sebe spremim za sledeću godinu kada je planirana ozbiljna dvodnevna MTB-O trka u Košutnjaku koji je idealan za ovaj vid orijentiringa. Slovenci su već u najavi, pa sam siguran da će biti jurcanja na dva točka po najvećoj beogradskoj zelenoj površini ta dva dana.

Нема коментара:

Постави коментар