17. Novosadski triatlon

  Juče na Štrandu okupilo se pored redovnih gostiju koji su brojali oko 10000, i 70 triatlonaca među kojima sam bio i ja. Nije mi prvi put da učestvujem na novosadskom triatlonu tako da imam već nekog iskustva i sve sam doživljavao kao normalnu stvar.

  Plivanje mi je najlošija strana od ove tri discipline, tako da sam stao u poslednji red i uhvatio svoj ritam sa mislima u glavi, samo da izađem. Po ličnoj proceni plivali smo više, sigurno 150-200 metara jer sam iz vode izašao za 23 minute, a uglavnom mi za tih 750m nije trebalo više od 16-17 minuta, mada su i drugi pričali da je vodena distanca duža.

   Poprilično iskrivljen, dogegao sam se do bicikla, fino prošao u tranziciji i uzjašio bajs. Mislim da sam u proseku vozio oko 33-34 km/h, po završetku 8. kruga ulećem u tranziciju stavljam kačket i krećem sa trčanje. Vrućina se do ovoga trenutka i nije tako osetila, ali kada je krenulo trčanje po keju, bilo je kao u paklu, mislim da po toplijem vremenu nisam trčao, ali kada sam video da dosta ljudi prestistižem to mi je dalo motiva i snage da u istom tempu završim. U cilju vreme 92 minuta.
  Šta reći, odlično iskustvo i nadam se da ću ove godine učestvovati barem na još jednom triatlonu.

Noćni maraton

      Prošlog vikenda održao se trći po redu Novosadski noćni maraton i po meni najbolji do sada.
Plan mi je bio da trčim polumaraton i to u vremenu od oko 100 minuta, što je odgovaralo i mojim klubskim kolegama Dragiši i Šariću. U poslednjih mesec dana nemam redovan trening, pogotovo dužinu, malo me ova vrućina demorališe, a i više volim ladovinu Platana pokraj Dunava na čardi uz 'ladno pivo nego da se lomatam po prašnjavim atarskim putevima, mada se i tog lomatanja uželim

.
     Kada smo počeli trku pomislio sam odmah da je neću završiti, ali posle 7-8 kilometara stvari su došle na svoje mesto i imao sam tempo da za oko 94-95 minuta završim trku, ali opet kao preslikano sa Apatinskog polumaratona, na 16-17 kilometru dolazi neprelazna kriza i tempo pada drastično gde na kraju sa ravno 100 minuta i 39 sekundi završavam trku. Plan je ispunjen, ali ostaje gorak ukus i malo nezadovoljstvo.
  Još jednom da pohvalim drugare iz ARK "Fruške gora" za organizaciju i da napomenem da se Dragiša polako, ali sigurno vraća u stare trkačke dane, što mi je naročito drago.

Radin memorijal

    Juče na prvom Radinom memorijalu okupilo se 40-tak orijentiraca i planinara. Svo dešavanje se odvijalo  na poznatom terenu Stražilova sa takmičarskim centrom na planinarskom domu.
   O Radi Kovačeviću neću puno pisati, ali želim da pomenem za one mlađe uzraste, a i za one koji su u poznijim danima ušli u orijentiring, Rada je odvojio orijentacioni kros od planinarstva u tadašnjoj SFRJ i čak uveo orijentacioni kros u moderni tip takmičenja, pojedinačnim nastupima. Ali vrhunac je, barem za mene, što je o-savez tadašnje SFRJ lično Rada uveo, da ne kažem učlanio u svetsku federaciju, tj. u IOF.
   Da pređem na dešavanje u vezi sa samom trkom. Kum Šarić je preuzeo obavezu oko postavljanja kontrola, a ja sam odlučio da trčim. Isplanirao sam da iz Karlovaca krenem trčeći do doma, tamo uzmem kartu i već zagrejan jurnem u šumu. Staza od 3.9km je bila taman dužine, ako uzmemo u obzir bujanje Fruškogorske niske vegetacije koja poprilično kida opremu, ali i živce i oduzima snagu. Stazu sam istrčao kao prvi za 35.49 ispred  Velje i Frulje koji su zaostali 3, odnosno 7 minuta.

 Sve u svemu lepa trening-trka i druženje. Nadam se sledeće godine malko većem odzivu trkača.
     

Kros Srema

    Rekoh, da pomenem. Kao i prošle godine pred Stražilovski kup mor'o sam otići s one strane Fruške gore na kros Srema. U okviru istog održava se i prvenstvo za aktivne železničke radnike u kom kolektivu, da ne kažem gigantu, ja radim. Iskreno da kažem konkurencija u toj kategoriji je poprilično jadna, sem jednog trkača veterana, Dragana Ćirića kojem skidam kapu, jer je pred penzijom, a prošle godine je trčao svoj najbrži maraton za 3 sata i 9 minuta. Ali na krosu se trčalo bednih 2 kilometra sa oko 15-18m visinske po krugu gde je, naravno, trebalo imati brzinu. Mislio sam da je imam malko više od pomenutog kolege, što se na kraju i ispostavilo. Ali bih pomenuo jednu trkačku poslovicu "Brzina se gaji, a izdržljivost se stiče." U cilj sam utrčao 6-7, a od željosa prvi sa vremenom 8.05, mislio sam da ću trčati ispod 8 minuta, ali teško.
   To je to, sutra valja poraniti pa sa papira preneti u šumu sve što treba, da bude kako smo zamislili. Vidimo se na Stražilovskom kupu.

Kada Sremuš zalista

   Kada ugreje prvo sunce i šuma počne da se budi i lista znam da u zapadnom delu Fruške gore drugari po karti i kompasu, ali i po dobrom Neštinskom vinu spremaju na pitomijem delu gore o-trku.
   Već na poslednjoj krivini prema Rohalj bazi videlo se kako dimi iz kotlića što je i bio znak da smo stigli. Na tom terenu sam trčao još kao pionir, čini mi se 95' , 96' i dobro ga poznajem, mislim da po kvalitetu terena dosta dobro parira našem manastiru Beočin, ali samo kao teren za razliku od kvaliteta crtanja, pogotovo oko elitne 5KT, gde su manje više svi elitni trkači imali greške, a ja po najviše, gde sam bespotrebno izgubio 5 minuta i sa još nekoliko usputnih grešaka zbir nepotrebnog vremena sveo se na nekih 6-7 minuta, mada sam, moram priznati uzivao, neštinske trke su iz godine u godinu sve kvalitetnije i bolje još kada bi spojili Bazu sa Ugljarom imali bi teren za narednih 10 godina, ali o tom potom, da se vrnem na dešavanje posle trke. Ono što se dimilo u početku nismo probali, ali smo probali kobasice od ribe i toga ima, i to domaće kod Joce prangije gde smo i svratili da proslavimo veteranskog asa Boru koji nije mog'o pobeći od svojih emocija prema Neštincima i njihovom vinu gde je i ost'o, al' je pre nas doš'o kući gde smo ga i sačekali i nastavili život u laganom ritmu.
  Sledeće nedelje je naš kup, Stražilovski na Andrevlju, potrudli smo se da bude kao predhodnih godina kako i priliči i nadam se da će trkači uživati u dolini Kestena tražeći svoj cilj.

Trofej Novog Sada

     I posle zakasnele zime orijentiring se vraća na padine Fruške gore, gde je i otvorena ovogodišnja sezona o-trka u Srbiji u organizaciji orijentiraca iz Novog Sada.
     Iskreno da kažem, jedva sam čekao da uzmem kartu i da jurnem u sportskom duhu u nove okršaje sa drugim elitašima. Adrenalin i startna groznica su stvarno bili na vrhuncu pred sam start da bi se sve to drastično srozalo kada sam pogledao kartu u poslednjem boksu. U početku sam mislio da sam uzeo pogrešnu kategoriju, ali ne, pisalo je M21E, odmah sam u sebi rekao "pa ovo je kao neki Jocin i Borin trening na strmom Stražilovu kada sam počinjao sa orijentacionim krosom". Malo sam se o'ladio u tom trenutku, ali sam jurnuo iz sve snage, dok sam trčao imao sam lufta u glavi, pa sam razmišljao o svačemu, pa čak i o rečima koje ću denuti u ovaj post. Toliko o o-težini u jučerašnjoj trci.

    Pored kritika za koncepciju staze imam i reči hvale, jer svako ko se da u organizaciju trke to zaslužuje, jer ipak se sve to radi iz dobre volje,volontiranja i ljubavi prema sportu. I na kraju, hvala ti Frulja što sam još jednom obuo butonke.

Fruljovizija 2012.

  Kiša, sneg, sunce, vetar sve se to sabilo u tih 30-ak minuta trke koja se po ko zna koji put održala na Varadinskoj tvrđavi pod nazivom Novogodišnja trka. Iako na tvrđavi trčim po ko zna koji put, ona počinje da se ponaša kao neki Japanski auto, sve što ga više voziš on sve bolji, tako je i sa tvrđavom, posle svake trke osetim zadovoljstvo, bez obzira na rezultat.
  Trka je predviđena da bude u vidu skor orijentiringa, što je po meni najteži vid takve vrste trke na ovakvom terenu.

  Redosled overe KT: 31, 40, 41, 49, 48, 42, 47, 45, 46, 39, 38, 32, 50, 44, 37, 36, 35, 43, 34, 33.

  U poslednje vreme sam se dosta disciplinovao i trudio da treninge radim valjano uz još po koje kućne vežbe koje u kontinuitetu radim već dva meseca i ovo je bila odlična prilika da uporedim sebe sa drugima i saznam kako ću se ponašati u toku trke. U samu trku sam krenuo osrednjim tempom i kako sam više ulazio u trku sve sam jače trčao, kontrole su se nizale slobodnim izborom, u početku sam dobro birao, ali kako je trka sve više odmicala umor u predelu glave se osetio, pogotovo u izboru varijante poslednje tri kontrole. Ali i pored toga u improvizovani cilj utrčao sam kao prvi (34.02), pomalo iznenađen, kasnije prijatno iznenađen. Ali i ostali nisu puno zaostali, tako da smo svi u minut, dva završili trku.
  Naravno, prijatan osećaj ostaje kao i još jača volja za treniranjem i trčanjem.