Kros Srema pred Stražilovski kup

   Pošto sam u subotu bio oslobođen organizacije Stražilovskog kupa, uputio sam se kod naših domorodaca, al' s one strane Fruške gore gde se održavao kros Srema. Koliko sam mogao da primetim na krosu su se skupili naši najjači atletičari, ali se ja nisam gurao međ' njih nego sam trčao u kategoriji rekreativci, veterani i aktivni železničari. Dužina staze nije bila  ubitačna, tako da sam raspalio od trenutka pucnja i stazu od 2 km pretrčao za 7.45 i u cilj ušao kao treći,a kao željos, naravno prvi.Plan mi je bio da istrčim za oko 7.15, ali organizator je zabiberio stazu sa malo brda i oranja, tako da sam izvukao maksimum.Sad kros Srema ostaje u senci pred Stražilovski kup, gde smo trku napravili bukvalno u pet dana na terenu koji je po mom mišljenju jedan od najboljih, a to je "Manastir Beočin".Pošto je ovaj put, staze osmislio Dragiša i u to nisam ulazio, samo sam odgovorio pozitivno po pregledu karte, predpostavljam da je vodio računa o tome da se posle trke ne čuje reč planinarenje. Ali po zadovljstvu trkača koje se osećalo oko ciljnog mesta, shvatio sam da smo i ovog puta uspeli i potvrdili sebi i drugima da nam je organizacija trke već postala kao "dobar dan". Hvala svima koji su bili na Stražilovskom kupu.

  Blažo Maksimović

pobednik Stražilovskog kupa 2011

  Izvini Rambo, nisam te prepoznao. 

Babenius

   U okolini Sopota na terenima starih Rimskih rudnika koji su mnogo doprineli da predhodna trka bude zanimljiva, održao se Beograd Open. Dva dana odličnih trka, gde su prvi dan bodovi išli za Svetsku rang listu(WRE),a drugi dan za ligu Srbije.
  Prvog dana se trčala srednja distanca i to je bila šansa da se osvoje lepi bodovi za Svetsku listu. Bez ikakvog oklevanja jurnuo sam u trku maksimalno kocentrisan, kako sam sve više ulazio u trku tako sam i brže trčao.Doduše imao sam malih grešaka od po 20 sekundi na nekim kontrolama, ali ništa strašno, sve do 14. kontrole gde sam se spustio niže i izgubio 4 minuta. Toliko sam bio besan na sebe u tom trenutku da mi je svašta padalo na pamet, pa čak i da završim trku na toj 14. kontroli. Na kraju sam stazu istrčao za 46.40, a mogao sam da idem oko 40 minuta, ali ''mogao sam'', što nisam, jedino mi ostaje da ćutim i sledeći put da budem  pametniji.

   

    Drugi dan duga distanca-što nije značilo da će biti i teža od prvog dana.Mada sam krenuo jako rezervisano i zaostajao na svakoj kontroli oko 20 do 30 sekundi od prosečnog vremena, što se može videti na splitovima, ali i pored rezervisanosti, imao sam i grešku na 4. kontroli od nekih 7-8 minuta.Tako da sa osrednjim vremenom od 77.25 nisam baš nasmejanog lica napustio Rimski rudnik, ali sam optimista za ubuduće.

 
    Za organizaciju trke imam samo reči hvale, od karte, dobre konkurencije i smeštaja sa doručkom.
Nadam se za sledeću godinu da će biti još bolje, jer ovaj teren to zaslužuje.

Kad su Sremci skrenuli u Srem

 
       Dva dana Dunavskog kupa na Varadinskoj tvrđavi i Kišelezu opravdali su sva očekivanja.
 Prvi dan, opet ponavljam, na uvek zanimljivoj tvrđavi, pukovnik Bukvić je osmislio odličnu stazu i još jednom dokazao da na pomenutoj karti ima bezbroj kombinacija i da uvek može da bude zanimljivo.

 Što se mene tiče, trčao sam vrlo dobro, sa 2 minuta nepotrebnih grešaka, ostvario sam vreme od 27,32 i zauzeo fino 4. mesto.

 

 
     Drugi dan, Kišelez i jedno od najboljih mesta za posle trke, vidik puca, sunce takođe, a divljači samo u kotliću.
   Staza, odlična, grešaka sam imao na 3,4,6. i 9. kontroli sa ukupno oko 4 do 5 minuta zaostatka od svog stvarnog vremena. Stazu sam pretrčao za 43,22 i zauzeo 7. mesto, solidno, biće bolje, ima trka.
  U Picasa albumu ima slika sa trke, pozdrav do Beograd opena.

Paragovo u magli

   U nedelju smo se okupili kod hangara (kojeg nema, ali je bio tu nekad) na Paragovu oko podne, sa jednim ciljem, da uradimo kvalitetan trening, koji je Bora osmislio.

   Prohladno vreme i magla koja je bila sve gušća što se više ulazilo u šumu, nisu nam baš dali puno optimizma i volje za trčanje. A i pored toga staza nije bila nimalo naivna od 6300m sa oko 380m visinske razlike i još ta magla, zbog koje sam se u nekim trenucima osećao kao magare, jer sam imao dečačke greške tipa - nedržanje oseverene karte, posledica toga - biranje pogrešnog pravca i slično. Ali zato postoji trening i izreka da se na greškama uči.
  Snage sam imao dovoljno, što ne pokazuje vreme od 90 minuta koliko mi je trebalo da savladam maglu, blato i svoje greške, ali sam prezadovoljan i iznenadjen koncepcijom staze dr Bore.

Stražilovo,majko!

   " Evo mene opet, evo mene opet, 

bolji nego ikad, ne zaboravlja na nikad.

Gde je sad ekipa koja nikad nije znala, 

gde je sad ekipa,zabava i šala."

    Pošto me nije bilo neko vreme, reko' da iskoristim ove stihove Koje iz  poznate Discipline Kičme za svoj povratak međ' blogere.

   Vikend koji je iza mene iskoristio sam na najbolji način koji sam mogao.Dva dana treninga na karti, od kojih je prvi u mojoj režiji, a drugi u režiji našeg poglavice kluba Stražilovo dr Bore.

   Prvi dan, iako malo umoran od noćne smene ustao sam oko 11h i  već oko 12h bio u patikama sa crno-belom kartom Stražilovo-Vojkovica (ištampanu na laserskom štampaču).Stazu sam dan ranije osmislio, trudeći da se držim novog dela karte.Pošto Stražilovo vrlo dobro poznajem, onaj deo kontrola koje su bile u starom delu stavio sam na mesta gde odavno nisam bio,tako da uz to i crno-belu kartu imao sam ok trening pred sobom.

    Start i cilj sam namestio da bude kod Šestanove šume,do koje sam imao oko 3km laganog trčanja kroz Karlovački atar i vinograde, ali bogme sa solidnim usponom,što mi je taman došlo da se zagrejem.I tako zagrejan k'o parnjača krenuo sam trening ne razmisljajući o brzini,ali sam se trudio da na brdu budem malo angažovan i da svako izvučem do kraja,pa makar posle toga hodao 5-10 metara.Na kraju stazu od 4800m sam pretrčao za 53 minute i istim putem lagano trčeći vratio se kući gde sam sakupio 114 minuta super treninga za taj dan.

  Drugi dan je planirano okupljanje na planinarskom domu "Stražilovo"  oko 11h, gde je pomenuti Sijuks napravio, što je kasnije ustanovljeno, odličan trening.

   Kao i prvog dana odlučio sam, istim putem, da lagano otrčkaram do doma,ali ovog puta sa rancem gde sam poneo butonke i koju majicu.Posle 40-ak minuta došao sam do doma zagrejan kao dve parnjače i posle kratkog istezanja uzeo kartu i krenuo.U nekim trenucima sam bogami posustajao jer je kupina u nekim delovima bila više psihička prepreka,nego fizička,ali sam i ja verovatno malo sust'o od jučerašnjeg dana.

   Tako da sam stazu od 4800m i usponom od oko 220m išao 65 minuta,malo sporo,ali uzimam u obzir da je bilo dosta gustiša u jednom delu.Pošto je umor uzeo svoje, plan trčanja kući je otpao, a i onako sa 104 minute bio sam zadovoljan  tog dana.

   Na kraju, mogu da kažem,pošto sam imao između dva posta dosta tako reći suvog treninga,takav trening nije ni polovina onoga što je potrebno u šumi sa kartom u šaci. 

    

Novogodišnja trka

       Novogodišnja trka iliti dobra volja našeg druga Frulje koji je organizovao malu trku na treći dan Božića na uvek zanimljivoj Varadinskoj tvrđavi po izuzetno toplom danu za ovo doba godine.

       Pošto je trka lokalnog karaktera, odlučio sam da pre trke izdžogiram 40-ak minuta da bih na kraju imao trening od nekih 90 minuta.
     Već dovoljno zajapuren od džogiranja uzeo sam kartu i krenuo svom snagom u trku.Trudio sam se da kroz celu trku cepam do poslednjeg atoma, što se na kraju i videlo na proseku pulsa od 181.
     U toku trke imao sam dve glupe varijante i jedno stajanje kod 10. kontrole od minut, možda i više, gde sam kao bez očiju bio na tri metra od nje, al gustiš u kom je stajala dobro je sakrio prizmu.Na kraju se ispostavilo da sa greškama od oko 2 minuta, stazu od 4200m,a pretrčanih 6350m sam završio za 35.58 i zauzeo 2. mesto iza Maćuskog koji je bio brži minut i po.
    Posle trke sam dobro rastrčao i ispred Izviđačkog doma zaustavio štopericu na 85 minuta i pretrčanih 14.5 km.Realizacija plana je uspela i dan sam ispunio kvalitetno, sto se za veče ne moze reći.

Ciljna linija 2010.

     Ova godina je pretrčana,to mogu reći s pravom zato što sam bukvalno cele godine trenirao,što se ne može reći za prošle,jer čim sunce krene da prži oko polovine juna ja trčanje batalim,sve do sredine septembra,ali ove godine se trčalo kad god je bilo vremena i volje.

      U toku ove godine istrčao sam desetak orjentiring trka kod nas i u Mađarskoj,isto toliko uličnih trka do 10000m,tri polumaratona,dva maratona i jedan triatlon.Na kraju kada se podvuče crta i kako je sračunao polar G1 gps,pretrčao sam 2308km,sa odrađenih tačno 200 treninga,potrošeno 231 sat i 55 minuta,sagoreno 171052 kalorije.Mislim da sam sa ovim uloženim radom sigurno mogao više napredovati,makar 10% da je bilo više discipline,kvalitetnije ishrane,ali nisam profesionalac i ne želim da se pridržavam,radim ono šta osećam.
     Na kraju mogu da kažem da ako i sledeća godina bude kao ova biću zadovoljan,ali ću se truditi da bude još bolja.
    Svim čitaocima bloga srećna Nova godina.